Finansijski asistent blog

Faktoring i forfeting

Faktoring

Prilikom prodaje određene robe ili usluga nastaju potraživanja Prodavca prema Kupcu, koja je ovaj dužan da izmiri u određenom vremenskom roku.  Kada neko treće lice (u daljem tekstu – Faktor) otkupi tuđa potraživanja onda se to zove faktoring.
Faktoringom mogu da se bave banke i osiguravajuća društva, kao i neka druga specijalizovana društva.

Faktoring je pogodan oblik kratkoročnog finansiranja za sve pravne subjekte koji imaju kvalitetna kratkoročna potraživanja, tj. svoje proizvode i usluge prodaju kupcima s odgođenim plaćanjem od 30-90 dana, a ne mogu ili ne žele sredstva prikupiti na klasičan način putem kredita.
Mogu ga koristiti i preduzetnici, pa i početnici (mikrofaktoring), pod uslovom da imaju bonitetnog Kupca.
Faktoring je isplativ za Prodavca proizvoda/usluga, jer poboljšava njegovu likvidnost, pošto do gotovine dolazi pre roka dospeća.

Nešto je skuplji od klasičnih kratkoročnih bankarskih kredita za likvidnost, ali ima prednost što se finansiranje temelji prvenstveno na bonitetu Kupca, a manje na kreditnoj sposobnosti Prodavca.
Prednost je i što nema dodatnog zaduživanja kao što je slučaj kod finansiranja kreditom, jer Prodavac koristi sredstva koja već ima tj. svoja potraživanja, tako da ne smanjuje svoju kreditnu sposobnost.

Faktoring ima izrazito rastući trend u svetu. Prema podacima FCI – Factors Chain International (internacionalno udruženje faktoring organizacija), promet faktoringa na globalnom nivou u 1999 godini iznosio je oko 570 milijardi eura, a prošle godine preko 1000 milijardi eura, od čega oko 700 milijardi eura u Evropi.
S obzirom na to da Faktor može otkupljivati potraživanja u svojoj zemlji ili u inostranstvu, razlikujemo domaći i međunarodni faktoring. Međunarodni je znatno složeniji (pravni, politički, devizni, kamatni rizici i sl), a izvoznici ga koriste jer ih oslobađa rizika provere boniteta kupca, rizika neplaćanja i političkih rizika.

Faktoring može biti:

• Bezregresni (Faktor preuzima rizik insolventnosti ili neurednosti plaćanja) i

• Regresni (Prodavac garantuje Faktoru uredno podmirivanje ustupljenog potraživanja do punog iznosa njegove protivrednosti, a za slučaj insolventnosti ili neurednosti plaćanja Kupca).

Procedura za Faktoring:

1. Prodavac isporučuje Kupcu robu/uslugu i ispostavlja račun

2. Prodavac isporučuje Faktoru original računa zajedno sa Zahtevom za faktoring

3. Faktor proverava bonitet Kupca

4. Faktor uplaćuje Prodavcu avans u visini 70 – 95% nominalne vrednosti računa umanjeno za faktoring naknadu, koja iznosi nekoliko procenata, a zavisi od boniteta Kupca, iznosa fakture i sl)

5. Po dospeću potraživanja Kupac izvršava plaćanje na račun Faktora

6. Nakon naplate potraživanja Faktor isplaćuje Prodavcu preostali deo računa umanjen za faktoring kamatu obračunatu na iznos avansa.

Faktoring naknada zavisiod vrste usluge, boniteta kupca, obima posla, iznosa fakture itd.

Primer:

Nominalni iznos fakture:   1.000.000,00 Din
Datum dospeća:  60 dana
Faktoring naknada:  1,2%
Kamatna stopa:  8% godišnje, promenljiva
Administrativni trošak po fakturi:  100,00 Din
Avans:  80%

1 dan
Prodavac izdaje fakturu i dostavlja je Kupcu i Faktoru
2 dan
Faktor nakon potpisa Ugovora o cesiji isplaćuje 80% nominalne vrednosti fakture na račun Prodavca tj. 800.000,00 Din umanjeno za faktoring naknadu i administrativni trošak (12.000,00+100,00=12.100,00 Din)
Iznos avansa: 1.000.000,00 x 80% = 800.000,00 Din
Isplata avansa na žiro račun umanjeno za faktoring naknadu i administrativni trošak:
800.000,00- 12.100,00= 787.900,00 Din
61 dan
Faktor isplaćuje prodavcu preostalih 20% nominalne vrednosti fakture tj. 200.000,00 Din umanjeno za faktoring kamatu obračunatu na visinu avansa 800.000,00 Din x 8% godišnje x 60 dana / 365 x 100=10.520,55 Din
Preostali iznos za isplatu: 200.000,00 – 10.520,55= 189.479,45 Din

Prema tome, ukupni trošak faktoringa je 2,3% na nominalni iznos fakture.

Forfeting

Forfeting (engl. Forfaiting) sličan je Faktoringu, tj. koristi istu „tehniku“, s tim što se radi se o otkupljivanju dugoročnih potraživanja po osnovu kapitalnih dobara s rokom otplate od 6 meseci do 7 godina, obično u polugodišnjim ratama.

Kako pokrenuti sopstveni biznis?

Razvoj preduzetništva, odnosno malih i srednjih preduzeća u Srbiji poslednjih godina rezultat je stvaranja povoljnijeg institucionalnog ambijenta za njihov razmah, ali i otežanih uslova privređivanja u brojnim privatizovanim preduzećima, što je veliki broj formalno zaposlenih i onih koji čekaju na posao motivisalo za otvaranje samostalnog biznisa.

Analiza vrsta novoregistrovanih preduzetničkih radnji i malih i srednjih preduzeća ukazuju na pretežnu usmerenost u oblast sa brzim obrtom kapitala, manjim rizikom, malim brojem angažovanih radnika i relativno malim obimom angažovanog kapitala (trgovina, neproizvodne usluge).

Iako su sa aspekta strukture najpoželjniji privredni subjekti čija je delatnost proizvodnja, jer povećavaju društveni proizvod i u znatno većem obimu uposlenost, ozbiljnijeg povećanja broja ove vrste privrednih subjekata još uvek nema iz više razloga:

• Neodlučnost u izboru ideje
• Sumnja u sopstvenu sposobnost (statistike i u razvijenim zemljama, u kojima tržišna privreda ima dugu tradiciju, ukazuju da procenat radno sposobnog stanovništva koje je sposobno za samostalan biznis ne prelazi 5 %)
• Nedostatak sopstvenih finansijskih sredstava, jer ova vrsta biznisa zahteva značajna ulaganja u prostor, opremu, osvajanje tržišta
• Nedostatak kvalitetnih izvora finansiranja (visoke kamate poslovnih banaka)
• Teškoće u povezivanju sa velikim firmama, koje zbog tranzicionih problema i finansijske krize ne iskazuju interes za kooperantima (velike firme u razvijenim zemljama su  okosnica razvoja malih i srednjih preduzeća)
• Nedostatak strukovnih klastera kojima bi se preduzetnici i MSP mogli priključiti u cilju unapređenja poslovanja i nastupa na tržištu

Statistike pokazuju da preko 85% novo registrovanih privrednih subjekata ne preživi ni godinu dana, ali da se u približno istom, ili malo većem broju, stalno registruju novi privredni subjekti.
Uzroci neuspeha su različiti, a najčešći su nedostatak elementarnih poslovnih znanja i zakona, kao i površna ocena tržišta i nedostatak obrtnih sredstava.
Ne postoje predradnje koje početnicima mogu obezbediti “siguran” biznis, ali upoznavanje sa zakonima i propisima i postupanje po dole navedenim fazama može preduprediti brojne rizike.

Faza 1. Želje, mogućnosti, sposobnosti

Biznis bolje uspeva ako se voli, ali to nije presudno za uspeh.
Biznis takođe bolje uspeva ako imate kvalifikacije, iskustvo, talenat i tim.
Sopstveno skromno finansijsko stanje i kreditna nesposobnost, mogu se prevazići pronalaženjem finansijski sposobnog partnera. Uostalom, finansiranje investicija kroz saulaganje je najbolji vid finansiranja.

Faza 2. Proizvodnja i selekcija ideja

Najpopularnija metoda za prikupljanje ideja u svetu je Brainstorming (srp.: oluja mozgova). Brainstorming je metoda, kojom grupa ljudi sa različitim iskustvom i znanjem pokušava da nađe rešenje za određeni problem.
U prvoj fazi treba izneti što više ideja, bez ikakve cenzure i vrednovanja.
U drugoj fazi treba analizirati prednosti, mane, šanse i opasnosti za sve ideje (tzv.SWOT analiza), a zatim utvrditi kriterijume za ocenu ideja, vrednovati ih po tim kriterijumima i izvršiti selekciju ideja. Ova faza zahteva znanje, argumente i logiku.

Faza 3. Marketing plan

Istraživanje tržišta je veoma bitna faza pre pokretanja biznisa, kojom se selektovane ideje dodatno proveravaju prema šansama za pozicioniranje na tržištu.
Marketing plan treba da definiše tržište nabavke (planirane dobavljače, cene i tendencije, kao i realnost nabavke) i tržište prodaje (geografsko tržište, kapacitete tržišta i tendencije, sadašnji snabdevače i poreklo roba/usluga, cene i tendencije, kanale distribucije i plan potiskivanja konkurencije)
Napomena: kvalitet, količina i kontinuitet su tri faktora koja mogu bitno uticati na pozicioniranje na tržištu.

Faza 4. Tehnologija

Ukoliko je predmet biznisa proizvodnog karaktera, tehnologija može značajno da utiče na efekte biznisa. Pored pribavljanja potrebnih dozvola i saglasnosti, bitni elementi tehničko-tehnološkog koncepta su: kvantitet, kvalitet i dizajn proizvoda/usluga, tehnologija (tehnološki nivo, tehnološka zavisnost, cena, energetska efikasnost, ekološka podobnost, kao i fleksibilnost, tj. prilagođavanje proizvoda/usluga potrebama tržišta, tj. kupaca)

Napomena: ukoliko je predmet biznisa proizvod koji već postoji na tržištu, u Zavodu za intelektualnu svojinu http://www.zis.gov.rs/ treba proveriti da li postojeći proizvodi imaju neku vrstu zaštite (patent, žig, model, geografsko poreklo, autorsko pravo).

Faza 5. Kadrovi

Svakako je bolje da firma ima više zaposlenih i da više ljudi zna da upravlja poslovanjem.
Jedan čovek-jedna “firma”, je najlošije rešenje sa aspekta sigurnosti i pouzdanosti u poslovanju, odnosno sa aspekta kontinuiteta poslovanja.
Napomena: firma koja zavisi od znanja i sposobnosti jednog čoveka teško može postići ugled kod poslovnih partnera, a naročito kod finansijskih institucija (kada aplicira za kredit).

Faza 6. Izvori finansiranja

Pre obraćanja potencijalnim kreditorima, početnik u biznisu mora registrovati firmu. Banke i fondovi povremeno raspisuju konkurse za kredite za tzv. “start ap” firme sa stimulativnim kamatama. Međutim, iznosi tih kredita su ograničeni i često nisu dovoljni za ozbiljnija ulaganja. Zato treba potražiti i saulagača. I u jednom i u drugom slučaju potrebno je sačiniti biznis plan, na osnovu kojeg ćete ubediti potencijalnog kreditora, odnosno saulagača da će to biti dobro uložen novac.

Faza 7. Biznis plan

Biznis plan je alat za analizu i donošenje poslovnih odluka o realizacji ideje ili o odustajanju od ideje.
Biznis plan radite prvenstveno zbog sebe, a ne samo zbog banke, jer banka se kroz garancije uvek dobro obezbedi.
Bizni plan sadrži podatke o planiranim proizvodima/uslugama, tržištu, tehnologiji, kadrovima, potrebnim ulaganjima, planiranim izvorima finansiranja, finansijske projekcije na duži period i parametre ocene investicije: ekonomičnost, rentabilnost, vreme povrata ulaganja.

Kada se planira realizacija ideje uz pomoć kredita i/ili kroz saulaganje, biznis plan sadrži i podatke o investitoru.
Pogodan je kao instrument za upoređivanje ideja po različitim kriterijumima (kao na primer: vrednost investicije, izvori finansiranja, realnost tržišta, rentabilnost, vreme povrata ulaganja.i sl).

Napomena:  ključni podaci za banke su bonitet investitora i ponuđene garancije, dok fondovi najviše pažnje posvećuju nameni kredita, broju radnika koji će se uposliti realizacijom investicije, udelu izvoza u ukupnom prihodu i sl)

Faza 8. Izbor pravnog oblika poslovanja

Izbog pravnog oblika zavisi od vrste i obima planiranog biznisa.

Moguće pravne forme su: Preduzetnici (preduzetnička radnja ili preduzetnička ortačka radnja) i Privredna društva (društvo sa ograničenom odgovornošću, akcionarsko društvo, ortačko društvo, komanditno društvo).
Ukoliko sami započinju biznis, početnici se najčešće opredeljuju za preduzetničku radnju sa paušalnim oporezivanjem (nije moguće za sve delatnosti), a ako u biznis u startu ulaze sa većim ambicijama i investicijama, najčešće registruju Društvo sa ograničenom odgovornošću (D.O.O.)

Svi privredni subjekti registruju se u Agenciji za privredne registre.

Preporuka:  Pravne forme i zakoni o privrednim subjektima mogu se naći na sajtovima Agencije za privredne registre, Poreske uprave, Privredne komore Srbije i td, a mnogo korisnih informacija o izboru pravne forme može se naći i na sajtovima brojnih udruženja preduzetnika. Ako niste sigurni, za konačan izbor pravnog oblika poslovanja, konsultujte se u filijalama državne Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća ili konsultuje knjigovodstvenu agenciju.

Detaljnije:

http://www.apr.gov.rs/ – Agencija za privredne registre

http://www.sme.gov.rs/ – Republička agencija za razvoj MSPP

http://www.udruzenjepreduzetnikans.com/ – Udruženja preduzetnika Novog Sada

Bonitet i rejting

Skoring i Mišljenje o bonitetu su kvalitetni i pouzdani izveštaji o privrednim društvima koje sastavljaju centralne banke (u Srbiji NBS) za potrebe finansijskog tržišta zemlje, a u cilju zaštite interesa poverioca i investitora. Informacije sadržane u ovim izveštajima harmonizovane su na međunarodnom nivou.

Skoring (engl.Scoring) je “objektivizirana” ocena sposobnosti izmirivanja obaveza, koja u postupku multidimenzionalnog vrednovanja finansijskih performansi privrednih društava  pretpostavlja primenu metoda kvantitativne analize i statističkog monitoringa uz podršku sofisticiranog ekspertskog sistema. Osnov je racio analiza, pri čemu su racio brojevi posmatrani sa aspekta ispunjenosti finansijskih principa poslovanja, uz uvažavanje osnovnih tendencija oblasti kojoj to društvo pripada – prosečnih i pozicionih i utvrđenih referentnih vrednosti. Skoring ima za cilj da proces donošenja poslovnih odluka učini kraćim, jednostavnijim i efikasnijim, a istovremeno predstavlja dragocenu podršku analitičaru u iterativnom postupku finansijske analize.

Mišljenje o bonitetu je ocena sposobnosti izmirivanja obaveza privrednog društva doneta u postupku sveobuhvatne finansijske analize, koja, pored kvantitativne analize, odnosno skoringa, podrazumeva i primenu kvalitativne analize fokusirane na specifičnostima konkretnog društva. Analiza je zasnovana na evaluaciji širokog spektra raspoloživih podataka i pokazatelja za ocenu boniteta i pretpostavalja analizu ispunjenosti finansijskih principa poslovanja, zatim analizu rizika poslovanja, kao i analizu trenda i analizu u kontekstu oblasti u kojoj je privredno društvo poslovalo. U mišljenju o bonitetu deskriptivno se iskazuje stepen ispunjenosti finansijskih principa poslovanja, odnosno uspešnost poslovanja na dugi rok, stepen zaštite poverilaca, sposobnost minimiziranja nepovoljnih zahteva poverilaca, sposobnost kratkoročnog prilagođavanja izmenjenim uslovima poslovanja na tržištu, stepen zaštite od prezaduženosti, kao i nivo ulaganja u budući razvoj. Imajući u vidu da je za dobru tržišnu reputaciju neophodno donošenje brojnih poslovnih odluka, mišljenje o bonitetu može predstavljati značajnu podršku u izboru poslovnog partnera, praćenju aktivnosti konkurentskih društava, kao i za sopstvenu promociju i potvrdu uspešnosti.

Mišljenje o bonitetu i skoring daju se za sva privredna društva, izuzev za društva u stečaju i likvidaciji, ona koja su imala statusnu promenu u poslednje dve godine, kao i ona koja Narodnoj banci Srbije nisu dostavila finansijske izveštaje za poslednje dve godine u skladu s važećim propisima ili su ih dostavila bez podataka.

Ocene iskazane u skoringu i mišljenju o bonitetu izražavaju se u pet nivoa (A – odličan bonitet, B – veoma dobar bonitet, C – dobar bonitet, D – prihvatljiv bonitet i E – veoma slab bonitet), koji gradacijski odražavaju sposobnost izmirivanja obaveza, pružajući celovitu sliku poslovanja privrednog društva u petogodišnjem vremenskom periodu.

Odličan bonitet imaju privredna društva koja karakteriše izvanredna spsobnost izmirivanja obaveza ocenjena kao rezultat odlične profitbilnosti i finansijske stabilnosti. Privredno društvo poseduje finansijsku fleksibilnost i izuzetnu rezistentnost na uticaj nepovoljnih faktora iz okruženja i ima izvanredan poslovni razvoj, a saradnja sa ovim društvom se preporučuje. Ovaj bonitet može imati privredno društvo ako ima evidentirane dane nelikvidnosti u trajanju kraćem od 30 dana sa prekidima u poslednjih 12 meseci od dana izrad mišljenja o bonitetu ili skoringa.
Veoma dobar bonitet imaju privredna društva koja odlikuje vrlo zadovoljavajuća sposobnost izmirivanjaobaveza iskazana kroz vrlo visoku profitabilnost i finansijsku stabilnost, likvidnost i sigurnost poslovanja, uz vrlo zadovoljavajući stepen finansijske fleksibilnosti. Rezistentnost na uticajnepovoljnih faktora iz okruženja je nešto manja u odnosu na privrednsa društva sa odličnim bonitetom. Privredno društvo ostvaruje dobar poslovni razvoj, a saradnja sa ovim društvom se podrazumeva. Ovaj bonitet može imati privredno društvo ako ima evidentirane dane nelikvidnosti u trajanju manjem od 60 dana sa prekidima u poslednjih 12 meseci od dana izrad mišljenja o bonitetu ili skoringa.

Dobar bonitet imaju privredna društva zadovoljavajuće sposobnostiizmirivanja obaveza, izraženekrozprofitabilnost nižeg stepena u odnosu na privredna društvasa odličnim i veoma dobrim bonitetom a realizovane prevashodno obavljanjem osnovne delatnosti. Kod privrednog društva postoji izvesna finansijska neravnoteža koja uslovljava smanjenu finansijsku fleksibilnost i rezidentnost na uticaj nepovoljnih faktora iz okruženja, dok struktura kapitala omogućava zaštitu od prezaduženosti. Saradnja sa ovim društvom se ne odbija. Ovaj bonitet može imati privredno društvo ako ima evidentirane dane nelikvidnosti u trajanju kraćem od 90 dana sa prekidima u poslednjih 12 meseci od dana izrad mišljenja o bonitetu ili skoringa.
Prihvatljiv bonitet imaju privredna društva slabije sposobnosati izmirivanja obaveza proistekle iz problemau poslovanju, prevashodno izraženim kroz niži stepen profitabilnosti, priličnu finansijsku neravnotežu , strukturu kapitala koja ne omogućava zaštitu od prezaduženosti i neadekvatan cash flow. saradnja sa ovim privrednim društvom zavisi od poverenja u to društvo. Ovaj bonitet može imati privredno društvo ako ima evidentirane dane nelikvidnosti u trajanju kraćem od 180 dana sa prekidima u poslednjih 12 meseci od dana izrad mišljenja o bonitetu ili skoringa.
Veoma slab bonitet imaju privredna društva vrlo slabe sposobnosti izmirivanja obaveza koja je rezultat neprofitabilnog poslovanja i izrazito nepovoljne strukture kapitala. Saradnja sa ovim privrednim društvom se odbija.

Definicije preuzete sa sajta NBS.
Opširnije na sajtu NBS-Bonitet i rejting.

Načini finansiranja investicija

1.Finansiranje iz sopstvenih sredstava

Iznos sopstvenih slobodnih sredstava za investiranje uslovljen je trenutnim fiansijskim stanjem firme. Max iznos sopstvenih slobodnih sredstava = gotovina + kratkoročna potraživanja i plasmani – kratkoročne obaveze (stanje na dan pisanja biznis plana) i to ako su potraživanja i obaveze usklađene po ročnosti, a potraživanja i po naplativosti. Ukoliko firma ima kurentne zalihe, koje su veće od uobičajenih za normalno poslovanje, dobijenom iznosu može se dodati razlika između trenutnih zaliha i uobičajenih, tzv. “gvozdenih” zaliha(naravno ako je razlika pozitivna).

2. Finansiranje iz tuđih izvora

Krediti poslovnih banaka
Krediti banaka predstavljaju najčešći i najskuplji oblik finansiranja. Ovi krediti mogu biti kratkoročni (vreme povrata do godinu dana) ili dugoročni (vreme povrata preko jedne godine). Kratkoročnim kreditima obično se finansiraju obrtna sredstva, a dugoročnim krediima ulaganja u osnovna sredstva.

Fondovi
Fondovi se finansiraju iz budžetskih sredstava. Za razliku od banaka, nisu profitabilne institucije, već u prvi plan stavljaju interes društvene zajednice (povećanje broja zaposlenih, naročito u nerazvijenim područjima, razvoj infrastrukture, rešenje ekoloških problema i td).

Finansiranje kroz zajednička ulaganja
Predstavlja ekonomski najbolji vid finansiranja, ako firma investitor nema dovoljno sopstvenih sredstava. Interesi saulagača se ostvaruju ugovorom kroz raspodelu dobiti u srazmeri uloženih sredstava.

Finansiranje kroz dokapitalizaciju
Ova vrsta finansiranja karakteristična je za akcionarska društva.Vrši se kroz emitovanje akcija radi povećanja kapitala, odnosno dodatnih dugoročnih izvora finansiranja.

Ulaganja drugih pravnih i fizičkih lica
Ovaj oblik je karakterističan za primarne poljoprivredne proizvođače, a kreditori su obično prerađivači koji time sebi obezbeđuju potrebne sirovine za preradu. Ova vrsta finansiranja ima kratkoročni karakter.

Finansiranje putem robnih berzi
Ova vrsta finansiranja karakteristična je za poljoprivredu.Robna berza ima karakter izvora finansiranja ukoliko organizuje prodaju poljoprivrednih proizvoda u toku njihove proizvodnje, tj. pre nego što proizvodi stignu na tržište. Kod nas berze uglavnom trguju gotovim proizvodima, što se ne smatra finansiranjem, već realizacijom gotovih proizvoda.

Državne subvencije
To su bespovratna sredstva koja služe za postizanje ekonomičnosti proizvodnje. Namenjena su vrsti proizvoda za koje država ima interes da se proizvode u određenim količinama, jer imaju šire društvene i socijalne posledice (primarna poljoprivredna proizvodnja, mleko, …..)

Kriterijumi za ocenu investicione sposobnosti

Za FIRME
Kriterijumi sopstvene investicione sposobnosti
Iznos sopstvenih slobodnih sredstava za investiranje uslovljen je trenutnim fiansijskim stanjem firme. Max iznos sopstvenih slobodnih sredstava = gotovina + kratkoročna potraživanja i plasmani – kratkoročne obaveze (stanje na dan pisanja biznis plana) i to ako su potraživanja i obaveze usklađene po ročnosti, a potraživanja i po naplativosti. Ukoliko firma ima kurentne zalihe, koje su veće od uobičajenih za normalno poslovanje, dobijenom iznosu može se dodati razlika između trenutnih zaliha i uobičajenih, tzv. “gvozdenih” zaliha(naravno ako je razlika pozitivna).

Kriterijumi kreditne sposobnosti
Eliminacioni kriterijumi:
Neobezbeđene garancije (hipoteke, jemstva i sl), gubici u poslovanju u prethodnoj ili dve prethodne godine, kao i blokade računa duže od 15 dana u kontinuitetu ili 30 dana sa prekidima u poslednjih 12 meseci.
Funkcionalni kriterijumi:
Max visina kredita 1/3 od ostvarenog poslovnog prihoda u prethodnoj godini ili 2/3 od procenjene vrednosti ponuđenih nekretnina za hipoteku ( manja vrednost)
Napomena:
Kriterijumi kreditne sposobnosti mogu biti i oštriji, a potencijalni kreditor može ponuditi manji iznos kredita ili odustati od kreditne podrške ako proceni da ponuđena nekretnina za hipoteku nije atraktivna, tj. da se ne može brzo prodati u slučaju neispunjavanja kreditnih obaveza, ako pored hipoteke nemate i bonitetnog jemca, ako prihodi i profit u poslednje tri godine imaju negativne tendencije, ako je u prethodnoj godini u bilansu uspeha ostvaren negativan poslovni rezultat (EBIT), ako po bilansima stanja nemate značajan kapital i ako je on u opadanju, ako ste u sudskim sporovima sa značajnim iznosom a neizvesnih ishodom, ako firma zavisi od znanja i sposobnosti jednog čoveka, ako vlasnik ima kriminalni dosije i td. Ukoliko firma-investitor ima povezana lica i ona moraju imati korektne finansijske pokazatelje. Ako znate kod koga će te aplicirati za kredit, raspitajte se za uslove. U donošenju odluke o kreditnoj podršci banke naročitu pažnju posvećuju Skoringu – bonitetu firme koji ocenjuje centralna banka (u Srbiji NBS). 

Za početnike („Start ap“ firme)
Investiciona sposobnost početnika zavisi od njegovog finansijskog stanja i imovine.
Ukoliko namerava da aplicira za kredit, pre obraćanja kreditoru moraju registrovati firmu.
Kao garanciju moraju obezbediti kvalitetnu imovinu za hipoteku, a često i jemstvo bonitetne firme.
Bitna stavka za kreditnu podršku su i njegovo obrazovanje i prethodne reference.